Robna kuća "Univerzal"

Robnu kuću Univerzal u Bečeju za Srbijaprojekt projektovala je arh. Ivanka Raspopović, poznato ime jugoslovenske arhitekture. Ona je autor remek dela kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Spomen muzej streljanima (Muzej 21. oktobar) u Kragujevcu. Bavila se i industrijskom arhitekturom i projektovala drugu fazu aerodroma Beograd (proširenje pristanišne zgrade) kao i Fabriku kablova u Svetozarevu. Ivanka Raspopović se našla među 100 najboljih žena-arhitekata Evrope u periodu od 1918. do 2018. godine, u izboru projekta "MoMoWo - 100 radova u 100 godina - Evropske žene u arhitekturi i dizajnu - 1918-2018".

Nije mi poznato kako je i zašto baš Ivanka Raspopović angažovana da izradi projekat. Neosporno bila je jedno od značajnih imena jugoslovenske arhitekture.

Robna kuća u Bečeju otvorena je 1975. godine. Imala je ukupnu površinu od preko 6.000 kvadratnih metara. Od toga je 4.500 kvadratnih metara bio prodajni prostor a oko 1.500 kvadratnih metara skladišni prostor. U najavi gradnje Robne kuće u "Borbi" od 27. decembra 1973. godine stoji da bi budući objekat trebalo da zaposli 130 radnika, mada nisam siguran da je na kraju zaista bilo tako.

U vreme kada je sagrađena robna kuća u Bečeju bila je moderan i funkcionalan trgovinski objekat. (Sve sa pokretnim stepenicama, tada apsolutnim hitom, koje su imale samo velike robne kuće u Novom Sadu - Nork ili Stoteks). Bunili su se Bečejci smatrajući da se objekat arhitektonski ne uklapa u barokno jezgro grada, ali ni tada nisu bili mnogo pitani. Sećam se zanimljive priče o spoljašnjem dekoru zgrade, belim plastičnim panelima koji i danas stoje. Na primedbu sa su ružni neko je pričao da je to odlična zaštita od radijacije u slučaju atomskog napada.

Prodajni prostor je bio odlično organizovan: u prizemlju su se nalazile samoposluga, papirnica, parfimerija i igračke, sa funkcionalnim gumenim podom koji nije klizao i bio veoma izdržljiv. Na prvom spratu bile su smeštene garderoba i obuća - u uglu gramofonske ploče, na drugom spratu su bili električni uređaji, trećem nameštaj i tepisi a na krovu je bio restoran do kojeg se dolazilo liftom i posebnim ulazom sa severoistočne strane zgrade. Robna kuća je bila odlično snabdevena i u nju su rado dolazili Bečejci ali i žitelji okolnih mesta, čemu su doprinele i niske cene. Politika Univerzala je bila da radi uz niske marže što je nadoknađivano dobrim prometom.

Restoran je bio takođe pravi hit, uređen u najboljem maniru 1970-ih, sa masivnim drvenim nameštajem i klupama-separeima pored zidova u dve sale kao i VIP salom pored kuhinje. Brzo je postao centralno mesto za izlazak u Bečeju. Po slobodnoj proceni imao je kapacitet od oko 150 do 200 mesta. U kuhinji je bila instalirana tada najmodernija oprema za spravljanje obroka a asortiman jela i pića je bio veoma dobar. Toaleti su bili moderni i veoma dobro održavani (što u to vreme nije baš uvek bio slučaj).

Kasnija sudbina Robne kuće je nešto što je često viđano. Raspadom zajedničkog jugoslovenskog tržišta i poplavnom jeftine i nekvalitetne robe sa istoka promet je opadao i Univerzal se prvo fuzionisao sa beogradskom firmom Inex, pa je postao Inex-Univerzal. Na kraju je firma bankrotirala i Robna kuća je prodata negde pre desetak godina i to, čini mi se iz petog ili šestog puta. Mislim da je vlasnik zgrade danas doo Kapriolo iz Bačke Topole.

Goran Crnojački

Objavljeno na FB 04.11.2024.

Robna kuća je otvorena u subotu 14.06.1975. godine u 11 sati. Slobodan Milivojević, tadašnji pokrajinski predsednik saveta udruženog rada  je svečano presecao vrpcu. Naravno, uz kamerni hor Milenka Šustrana. Restoran je modifikovan kasnije, 1979-e godine (manji prostor za terase, veći unutrašnji prostor) 

Sipos Árpád

Objavljeno na FB 04.11.2024.