Bečej

Drvare i pilane

Prvo spominjanje pilane u Bečeju je vezano za izgradnju kanala Franje Josifa, u ugovoru koji je sklopila mađarska komora sa graditeljima kanala braćom Gaborom i Jožefom Kiš 27. marta 1793. godine . Gde se navodi da se građa za potrebe izgradnje kanala može preuzeti na drvarama u Bečeju i Kanjiži.

Ta prva bečejska drvara se mogla nalaziti negde oko sadašnje pivare, na samoj obali Tise, bila je pokretana isključivo ljudskom snagom. Odnosno: trupci bi se izvlačili na obalu, postavljali na drvene nogare, a zatim uzduž sekli velikim ručnim testerama.  O ovim pilanama  i drvarama nema drugih pisanih izvora, samo usmena predanja

Literatura:  

Szerda András "Óbecse napsugaras oromzatai", Bečej 2010. str. 11-12

Drvara braće Frener (Frenner)

Milko drvara

Drvara Frojnd Jožefa (Freund József)

https://kotodesek.blog.hu/2018/02/25/freund_jozsef

https://www.magyarszo.rs/hu/4402/hetvege/226238/Nagy-k%C3%A9m%C3%A9nyek-kora.htm

Platnara

Trikoteks, odnosno tada poznat pod imenom Platnara je izgradio 1928. godine J. Menčik multimilioner iz Čehoslovačke, kako su ga tada zvali, a rukovodio je direktor Anton Šturm. Prve sindikalne borbe u Bečeju i okolini počinju naredne decenije, kada u Bečeju ima oko 1500 idustrijsko zanatskih radnika i to: Platnara oko 420, industrija četaka “Drava” 110, Livnica 100, Pivara 60, četkara Kenig Mora 30, kamenorezac Karl Vajgner 30, električna centrala 20, ostalo je raspoređeno u drvarama, Glazerovom i drugim mlinovima, kamenorezačkim radnjama.Poljoprivrednih radnika je bilo mnogo više. Bilo je više štrajkova, a poslednji je bio 1938. godine, okončan je posle tri meseca, sa polovičnim uspehom. Međutim, Platnara zbog dužine štrajka gubi tržište, ostaje bez kvalifikovanih radnika i iste godine je Menčik osigurava, a potom podmeće požar, u kome je Platnara ozbilnjo stradala. Tek je 1942. godine obnavlja Menčik. Posle rata postaje “Petar Drapšin”, pa Trikoteks, sada je ruševina, gde tek jedna tabla svedoči o burnim vremenima, a očerupani zidovi samo daju nagoveštaj nekadašnje veličine.”

S.H.

"Davne 2006 godine dok sam radio u opštini dogovorio sam sastanak sa ljudima iz Muzeja nauke i tehnike iz Beograda. Došli su da nam kažu i pokažu značajne kulturne gradjevine i atrakcije u gradu ...Celo pre podne smo proveli u obilasku grada i naših kulturnih poslastica: velika i ozbiljna priča o Šlajzu, zgradi bivše elektrane i njenom zanimljivom krovu, fasadi Pivare iz 1754 godine i za kraj mi kažu: A da li znate mladi gospodine nešto o parnoj mašini u Platnari? Rekao sam: Nemam pojma. Nastavljaju: Jedan izuzetan primer besprekorno očuvane parne mašine iz 19. veka.. I danas u potpuno ispravnom stanju....jedna od retkih u zemlji. Tvrdimo: kada bi je sada pokrenuli radila bi kao švajcarski sat, posle gotovo 50 godina stajanja...a ima više od 100 godina! Rekao sam: moram odmah da vidim to čudo u našem gradu o kome ne znam ništa. Otišli smo u Platnaru i novi vlasnik nas je mrzovoljno, jedva pustio u fabriku...Ostalo je još možda stotinak radnika i sve je mirisalo na skori kraj...Pitali smo ga: Da li možemo da pogledamo parnu mašinu?...On reče: Pa ajde....Ušli smo u prostoriju u kojoj je stajala stara parnjača. Parnjaća je stajala očuvana i dalje u besprekornom stanju...Pitali smo novog vlasnika: Šta je namera da sa time uradi? Reče on: Pa možda će da pokrene neku turističku priču... Niko mu nije poverovao...Ljudi iz Beograda su rekli: Gospodine ako želite da prodate ovu mašinu evo vam broj, i mi ne pitamo za cenu...Ali su dodali....Znate ova mašina ne može napolje, tek tako, a da se ne poruše zidovi prostorije u kojoj se nalazi...Tako je i postavljena, prvo mašina pa tek onda zidovi...Bilo mi je žao što će Bečej možda ostati bez ovog kulturnog blaga i ono će kao i mnogo toga vrednog završiti negde daleko od nas...Dodali su: gospodine samo nemojte, molim vas, da ovo tehničko blago završi u topionici....Ne, ne – nastavlja novi gazda....ja ću od toga čudo da napravim.... , a da prodam? To ne dolazi u obzir!....

Nakon 10 godina obišao sam isto mesto, Platnara je ovoga puta gotovo potpuno razrušena i pusta...Naša parnjača je nestala, po svemu sudeći završila je na otpadu u gomili starog gvožđa(nezvanična informacija), ako neko zna za sudobinu ove mašine velike kulturne vrednosti voleo bih da mi kaže da se to ipak nije dogodilo...."

                                                                           Goran Sadžakov 

(objavljeno na FB grupi "Tvoj, moj, naš Bečej")

Pilićara

Mlinovi

Glazerov mlin

Ciglane i čerpićare

Mesare

Korhec

https://subotickaistorija.wordpress.com/tvornica-salama-korhec/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTAAAR3BhhzO53t27_Zzvaz48YJr8Svimy0K0BVKWDx16aEVCqWIPlfMUACLB00_aem_ZmFrZWR1bW15MTZieXRlcw

Bečej je nekada, najverovatnije polovinom prošlog veka imao ciglanu, a negde u blizini ciglane i radionicu za izradu čerpića. Na žalost, ništa od nje nije ostalo, osim možda nekoliko polusrušenih kuća u kojima su stanovali radnici sa porodicama. Tu su naravno i neizostavne jamure ispunjene vodom i obrasle trskom. Nekada su tu i pecali sitnu ribu za mamce, ali je sada više nema. Toliko je kamuflirano da ih sada koriste samo kao nelegalnu deponiju za šut. Ukoliko neko nešto zna o ovoj ciglani i "čerpićani",  moilo bih da poodeli sa nama jer predstavljaju značajno industrijsko nasleđe koje je gotovo zaboravljeno. Nalazi se između ulica Milana i Cvete Gavrića. 

Azemina Kovacevic

Da sećam se ja sam ih pravila. Čerpiće je pravio Žarko Stajić. Na toj cigani smo stanovali davne1968, 1969g

Szonya Lakatos

Nekada davno ta "jamurina ispunjena vodom"bila je čista,mala plaža uredna.Preko leta smo se tu kupali,naučili plivati: Andras Budai  bilo je to naše more: Madjar Jolanka,Ištvan Istvan Budai , Albert Budai i za, ostalu decu iz okoline......

Szonya Lakatos

Svetislav Hadnadjev bilo je 1980-85,dimnjaka ako se dobro sećam vec nije bilo.

Robert Szalontai

Svetislav Hadnadjev pravi su cerpice u gornjrm delu posto je tu bio 3 ciglane jednom i ime znam Táncos téglagyár. Leine su bile ciste uredne a sad nemožes izaci jer ces se zaraziti. Sojaru su cistile pre nekih 15 g. I sav smece i go…na izneli tamo napinili nekadasnje jame i tu ledinu nisi mogo ostati od smrada. Bio prilhavljeno ispekciji al niko od nadležnih nije tu stanovao pa se zaboravilo. I danas ljudi (stoka) vuce tu smece i crkotine nikom ne zelim taj smrad i ostalo al opet ista prica kao pre 15 ili vise godina

Izvori: Lengyel Laslo, Azemina Kovačević, Szonya Lakatos, Rober Szalontai

Industrija četaka "Drava"

Tridesetih godina ima oko 110 radnika.