Goranovo ćoše

Fredi Merkjuri, stranac u svom rodnom gradu

(uz 79. godišnjicu rođenja)

Glavni grad, Zanzibara Stoun Taun živopisno je mesto sa uskim uličicama, deo svetskog kulturnog nasleđa Uneska. Na ovom ostrvu u Indijskom okeanu, koje još zovu zemlja začina, ljudi su iznenađujuće prijateljski nastrojeni prema gostima iz bivše Jugoslavije. U školama i danas uče da je nezavisnost njihove zemlje među prvima priznala Titova Jugoslavija. Kad ih pitate koja je to ličnost na koju se najviše ponose horski odgovaraju - Amani Karume. On je bio prvi predsednik zemlje nakon revolucije 1964. godine. Za Zanzibar je ono što je Broz bio 1960-ih za Jugoslovene. Ali Fredi Merkjuri, pa on je rođen u Zanzibaru? Na pomen pevača grupe Kvin vesela bantu lica malo se namršte a sagovornici odmahnu rukom. "Ništa Fredi, on nije odavde. Bob Marli je pravi pevač". Uz razumevanje da je Bobova pevaj-duvaj-spavaj filozofija lokalcima veoma privlačna, neko bi se možda upitao zašto se običan svet na ostrvu kranje ignorantski, gotovo neprijateljski odnosi prema Frediju.

Zanzibarci ne doživljavaju Fredija kao "svog" već kao osobu koja je slučajno rođena na ostrvu. To i jeste delimično tačno. Njegov otac, Indijac, je kao službenik britanske krune premešten iz Indije u Zanzibar gde je Fredi rođen u državnoj bolnici u Stoun Taunu 5. septembra 1946. godine. Zanzibar je u to vreme bio britanski protektorat kojim su nad većinskim crnačkim stanovništvom vladali sultan i omražena indijsko-arapska elita. I onda, 12. januara 1964. godine izbila je revolucija, kada je za samo jedan dan pobijeno na hiljade Arapa i Indijaca. Revolucija se smatra jednim od najkrvavijih događaja u novijoj istoriji Afrike. I danas, šest decenija kasnije u državi koja teško ide napred i gde su glavni utisci dečiji osmesi i predivna priroda, čak i obrazovaniji Zanzibarci često za sve krive sultane, Indijce, neke svoje kosovske bojeve i svetske zavere. Fredi je imao nesreću da bude Indijac, pripadnik naroda koji je smatran a i danas se smatra okupatorskim i eksploatatorskim.

Ipak, glavni razlog zbog kojeg se o Merkjuriju na Zanzibaru govori tek usputno je njegova seksualna orijentacija, koja je u toj zemlji kriminalizovana i društveno apsolutno neprihvatljiva. Osnov zakona koji danas važe u Zanzibaru je stari britanski kolonijalni zakon koji je znatno pooštren i za "seksualni odnos protiv prirode" predviđa kaznu do 14 godina zatvora. Zakon se aktivno i surovo provodi. Homoseksualizam je tabu tema, a borba protiv njega predstavlja se kao borba protiv stranog uticaja - za očuvanje muslimanske vere i tradicije.

Ako se pravite ludi i insistirate da vam objasne zašto se odriču jednog od najvećih pevača sveta u Zanzibaru ćete dobiti uopštavanja u stilu: njegovi su bili tlačitelji, on nije odavde, morao je da ode na zapad, pevao je, postao slavan i slava ga je pokvarila... pa je onda postao... (to poslednje se izgovara u pola glasa). Sam pevač nikada nije govorio o svom detinjstvu u Zanzibaru gde je živeo do osme godine a kasnije kad je počeo da pohađa školu u Indiji dolazio samo za raspuste. Obično se identifikovao sa Indijom (posebno Bombajem). U retkim prilikama kada bi se pomenuo Zanzibar, govorio je samo usputno, tipa "rođen sam u Zanzibaru, odrastao u Indiji". Nikada nije detaljnije pričao o ostrvu niti ga je predstavljao kao važno mesto svog identiteta.

Muzej Fredija Merkjurija nalazi se u uskoj uličici u Stoun Taunu. Vlasnik je Džaved Džaferdži, koji je 1980-ih studirao u Londonu. Prvo je 2002. godine u kući gde je pevač živeo otvorio prodavnicu suvenira, a dve decenije kasnije, 24. novembra 2019, na 28. godišnjicu Merkjurijeve smrti, prvi muzej Fredija Merkjurija na svetu. U tome mu je znatno pomogao Brajen Mej koji je na Instagramu objavio fotografiju ispred kuće svog druga iz benda i pozvao da se pomogne radu muzeja.

Da li se poseta muzeju isplati? Ako ste fan Merkjurija - da, kako biste rekli da ste bili u kući gde je živeo (muzej je zapravo u prizemlju zgrade, a Fredi je živeo na spratu gde posetioci nemaju pristup). Mali prostor ispunjen je dokumentima i fotografijama Fredija kao dečaka. Poseban utisak ostavlja klavir na kojem je svirao u detinjstvu, legendarna žuta jakna, njegova krštenica, rukom pisani tekstovi i beleške... Muzej je fokusiran pre svega na Merkjurijevo detinjstvo i mladost dok o problematičnim temama nema ni reči. Cena ulaznice je za zanzibarske prilike enormnih 10 dolara. Suveniri se ne prodaju. Kažu da to bend ne dozvoljava zbog autorskih prava.

Da ne dužim: Fredi je za Zanzibar i danas gotovo tabu tema zbog svog porekla i seksualne orijentacije. Toliko da film "Boemska rapsodija" u Zanzibaru nije uopšte prikazan. Interesantno da je Brajen Singer, reditelj pomenutog filma, prvi put posetio Fredijev muzej bukvalno pre nekoliko nedelja, ali i to da nijedan kadar njegovog ostvarenja nije sniman u Zanzibaru. Istina je i da poslednjih godina postoje mali pomaci. Jedan ili dva restorana i kafea nose ime Fredija Merkjurija, postoji i pansion koji se zove po slavnom pevaču. No put je dalek. U uskim ulicama Stoun Tauna danas ćete uglavnom čuti rege, nikad grupu Kvin - i po tome se najbolje vidi koliko je Merkjuri i dalje stranac u svom rodnom gradu.

2. septembar 2025.