Emerih Feher

(Bečej 1904 - 1966)

Fotograf (ili još jedna priča o čuvenim Bečejcima za koje niko u Bečeju nije čuo)

Čudnim spletom okolnosti došao sam do radova Emeriha - Imriha Fehera (1904-1966). Francuska štampa ovog fotografa naziva "ocem instagrama", a koliko je bitan za istoriju fotografije i umetnosti u Francuskoj svedoči činjenica da mu je sve radove otkupila država.

Ipak, nama će od svega biti najzanimljivije da je Feher rođen - u Bečeju.

Emerik/Imrih Feher rođen je u Bečeju 8. septembra 1904. godine kao Imre Feher u jevrejskoj porodici sa petoro dece. Otac mu je bio krojač, poginuo je u Prvom svetskom ratu samo šest meseci nakon njegovog starijeg brata.

Tokom 1920-ih godina Imre Feher započinje školu komercijalnog poslovanja u Zagrebu, ali je napušta da uči elektrotehnički zanat. U studentskim danima bio je šampion u grčko-rimskom stilu rvanja. Istovremeno je podučavao i praktikovao različite zanate. Godine 1926. emigrirao je u Francusku. Nastanjuje se u Parizu, gde brzo dobija posao u fabrici automobila Pežo kao strugar, a zatim isti posao radi i u Sitroenu. Godine 1929. venčava se sa Elizabet (verovatno Eržebet), takođe poreklom iz Bečeja, koja je ranije iste godine stigla u Pariz kako bi se usavršavala u krojenju.

Tokom krizne 1930. godine, Feher biva otpušten iz Sitroena. Zahvaljujući svojoj rođaci, zapošljava se u tipografskom studiju - livnici slova Deberny & Peignot kao električar - svetlosni tehničar, a potom i kao fotografski asistent. Tamo upoznaje Morisa Tabara, operatera, koji ga podstiče u njegovoj novoj strasti prema fotografiji i uvodi ga u proces razvijanja fotografija.

Godine 1931. Feher zajedno sa Morisom Klošeom fotografiše Kolonijalnu izložbu u Parizu. Iste godine rađa mu se jedino dete, ćerka Ivon, čije će detinjstvo i adolescenciju pažljivo dokumentovati. Nakon što napušta Deberny & Peignot (jer su odbili da mu povećaju platu), Feher se 1933. godine pridružuje studiju Renea Zubera kao fotografski asistent. Feher je putovao mnogo, a tokom tog perioda je radio i kao operater. Zuber ga je često zamenjivao i fotografisao portrete umesto njega. Zahvaljujući tome, Feher je usavršavao svoje veštine u tehničkom aspektu fotografije. Bio je "pažljiv posmatrač", a njegove omiljene teme bile su Francuska i svakodnevni život njenih ljudi. Na svojim fotografijama je sa blagonaklonošću, poetski beležio stvarnost i ljudsku suštinu, spajajući realizam i humanizam. Pjer Boran je o njegovom radu rekao: "Feher ume da uhvati čistotu linije, gracioznost oblika i sa toplinom i čak nekom određenom nevinošću, ukus života". (Emeric Feher photographe, 1904-1966: Les travaux & les jours, vol. 1, Caisse nationale des monuments historiques et des sites, 1984, strana 87).

U isto vreme Feher se pridružio grupi nezavisnih umetnika okupljenih oko Renea Zubera i Pjera Bušera, pod nazivom Alliance-Photo. Treba istaći da je to bila prva francuska fotografska agencija posvećena ilustraciji za novine. Sa članovima grupe fotografisao je piknike, kupanje, aktove, skijanje, kampovanje, vožnje kanuom… Ubrzo, dok mu je supruga pomagala u razvijanju filmova i pravljenju otisaka, njegove prve fotografije su se pojavile u francuskim magazinima. Za Alliance su, mora se to reći, radile takve veličine kao što su Gerda Taro, Robert Kapa, Dejvid Sejmor, Rober Dvano i Henri Kartije-Breson.

Godine 1936. Feher napušta studio Zuber i otvara sopstveni atelje. Bavi se fotografijom za potrebe reklamnih kampanja (Printel, Poskao, Lojds, Lakroa, Skandal, Benediktin, Terapliks, Hepatrol itd). Početkom Drugog svetskog rata Alliance-Photo se zatvara. Feher 1939. godine pokušava da se priključi Legiji stranaca, ali mu je to zbog antisemitskih zakona Višijevske vlade onemogućeno. Zato prodaje svoj studio i beži prema Marseju (gde su zakoni bili blaži) a zatim i Nici gde ga prate supruga i ćerka.

Do 1944. godine, radi za studije Radio-Foto Klemanso i Sine-Foto, a zatim za studio Maurice Sauser i na kraju za studio Marco. Tokom savezničkog iskrcavanja fotografisao je američke vojnike.

Nakon oslobođenja, Feher se vraća u predgrađe Pariza Bekon-le-Brijer, gde ponovo otvara sopstveni studio i pridružuje se Agenciji za dokumentaciju i izdavaštvo fotografija (ADEP), koju vodi Suzan Laroš. ADEP distribuira njegove fotografije (modne fotografije, reklame, reportaže...) sve do 1950. godine, kada Feher otvara laboratoriju u svojoj kući, u ulici Trifo u Parizu, na broju 23. Od tada pa sve do svoje smrti, Feher ima mnogo klijenata i obavlja različite vrste poslova. Fotografiše modne kampanje za velike modne kuće (Carven, Lelong, Piguet), reklame za Cenpa papire ili SNCF, industrijske reportaže (brodogradilište Penhoët), kulturne događaje (na primer, nastupe crnih umetnika u Parizu, kao što su Louis Armstrong ili Peters Sisters) ili turističke fotografije za potrebe Generalnog komesarijata za turizam.

Tokom ovih dvadeset godina sarađuje sa raznim časopisima (Art et Médecine, Réalités, Plaisir de France, Ebony) i povremeno izlaže u galerijama ili na Nacionalnom salonu fotografije. Emerik Feher umire 22. aprila 1966. godine od srčanog udara. Supruga Elizabet nastavlja da održava njegove fotografske arhive pre nego što ih je predala Nacionalnom zavodu za istorijske spomenike i lokalitete. Ona umire 2004. godine. Zbirka je sadržala preko 20.000 negativa.

Fotografije Emerika Fehera - kvadratni format (6x6), crno-bela tehnika i jedinstveni pogled na teme koje je obrađivao - svakako bi mu doneli veliki uspeh na Instagramu, da je imao nalog na ovoj platformi. Feher je bio sentimetalni humanista koji je zabeležio različite aspekte Francuske od 1930-ih do 1960-ih. Iako je živeo pre ere interneta i pametnih telefona, njegovo delo odiše posebnom energijom, kako zbog estetskih izbora, tako i zbog njegovog neumornog entuzijazma, pisao je ugledni magazin Le Nouvel Observateur pre desetak godina.

Feher je bio istraživač - eksperimentisao je sa hemijskim procesima, fotogramima i drugim tehnikama, ali i profesionalni fotograf koji je radio na komercijalnim projektima kao što su industrijska fotografija i dokumentarna fotografija za obrazovne svrhe. Sve njegove negative veličine 6x6 je 1982. godine otkupila francuska država. Danas se fotografije Emeriha Fehera nalaze u mnogim francuskim i svetskim muzejima, uključujući i Centar Pompidu u Parizu. Da li je baš bio prvi "Instagramer", francuska publika je mogla da se uveri na velikoj izložbi njegovih radova 2015. godine u prestižnom prostoru zamka Anže na Loari.

Sasvim svestan da Feherovu biografiju i Bečej povezuje tek mesto gde se rodio, da je slavu i priznanja stekao u nekoj drugoj zemlji, smatrao sam da će čitaocima ipak biti zanimljiv ne baš poznat podatak da je jedno čuveno ime evropske fotografije rođeno - u Bečeju.

Goran Crnojački

29,04,2024.